Rast potrošnje zbog industrije, data centara, elektrifikacije grejanja i razvoja digitalne infrastrukture već sada ukazuje da će elektroenergetski sistem morati značajno da poveća proizvodnju. U takvoj situaciji sve više država ponovo razmatra nuklearnu energiju kao pouzdan izvor koji radi neprekidno, bez obzira na vremenske uslove.

Proizvodnja električne energije u Srbiji i potreba za novim kapacitetima

Danas proizvodnja električne energije u Srbiji iznosi približno 34–37 TWh godišnje, dok je potrošnja gotovo na istom nivou. To znači da sistem ima vrlo malo prostora za rast bez izgradnje novih kapaciteta.

Ako potrošnja poraste za 25–30%, što je realno u narednim godinama, Srbiji će biti potrebno dodatnih 10–12 TWh nove proizvodnje godišnje.

Upravo zato se sve češće razmatraju nuklearne elektrane kao dugoročno rešenje.

Proizvodnja električne energije u Srbiji i nuklearna opcija

U mnogim evropskim državama nuklearna energija ponovo dobija važnu ulogu u planiranju stabilne proizvodnje električne energije. Razlog je jednostavan – nuklearne elektrane obezbeđuju konstantnu proizvodnju bez obzira na vremenske uslove i mogu pokriti veliki deo baznog opterećenja elektroenergetskog sistema.

Ukoliko se želi dugoročno povećanje kapaciteta, nuklearna tehnologija predstavlja jednu od opcija o kojoj se sve češće govori i u regionu.

Velike nuklearne elektrane

Klasična nuklearna elektrana snage oko 1000 MW može proizvoditi približno 8–9 TWh električne energije godišnje.

Prednosti:

• stabilna proizvodnja 24 sata dnevno
• mala emisija CO₂
• dug vek trajanja elektrane (40–60 godina)

Nedostatak je duži period izgradnje i visoka početna investicija.

Mali modularni reaktori (SMR)

Mali modularni reaktori poslednjih godina postaju jedna od najzanimljivijih tehnologija u energetici.

Tipični kapacitet:

• 300–400 MW
• oko 2–3 TWh godišnje proizvodnje

Prednost SMR reaktora je u tome što se mogu proizvoditi u fabrikama i brže instalirati, što značajno skraćuje vreme izgradnje.

Mikro i portable nuklearni reaktori

Nova generacija reaktora uključuje i takozvane mikroreaktore snage 10–50 MW. Oni su namenjeni manjim energetskim sistemima, industriji ili izolovanim regionima.

Takvi sistemi mogu:

• snabdevati industrijske zone
• napajati data centre
• stabilizovati lokalne mreže

Iako još nisu široko rasprostranjeni, očekuje se da će u narednoj deceniji postati važan deo energetskog sistema.

Najbrži realan scenarijo

Ako bi Srbija želela najbrže povećanje proizvodnje električne energije putem nuklearne tehnologije, realan scenario mogao bi uključivati:

1. Partnerstvo sa državom koja već razvija nuklearnu infrastrukturu
2. Instalaciju jednog ili više malih modularnih reaktora
3. Paralelno planiranje velike nuklearne elektrane za dugoročne potrebe

Takav pristup omogućio bi da se nova proizvodnja uključi u sistem u periodu od nekoliko godina, dok bi se dugoročni projekti razvijali paralelno.

Dodatne informacije o nuklearnoj energiji i njenoj ulozi u savremenim energetskim sistemima mogu se pronaći i u analizama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA):

Zaključak

Rast potrošnje električne energije u Evropi i svetu sve više usmerava pažnju ka stabilnim izvorima proizvodnje. Nuklearna energija ponovo postaje deo ozbiljnih energetskih strategija.

Ako Srbija želi stabilan elektroenergetski sistem i industrijski razvoj, pitanje više nije da li će se nuklearna energija razmatrati – već kada i u kom obliku.

O razvoju energetskog sektora i planovima za nove izvore proizvodnje već smo pisali u tekstu:

Nova energetska strategija Srbije: kraj uglja i snažan rast obnovljivih izvora energije

The post Najbrži put do nuklearne energije: kako Srbija može pokrenuti proizvodnju struje u narednih pet godina appeared first on Imamo_haber_za_vas.

11. jul 2025. — Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, sastala se sa delegacijom Elektroprivrede Francuske (EDF), predvođenom potpredsednikom Vaskisom Ramanijem. Povod sastanka bilo je predstavljanje zaključaka Preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, čiju je izradu predvodio EDF.

„Preliminarna studija daje jasne smernice za prve korake i infrastrukturne prioritete kako bi se stvorila čvrsta osnova za razvoj nuklearnog programa. Urađena je analiza mogućnosti integracije u elektroenergetski sistem, dostupnih tehnologija, kao i obuke kadrova“, izjavila je Đedović Handanović.

Ključne informacije iz studije:

• Vremenski okvir: Prve dve faze razvoja programa predviđene su da traju 5–7 godina.
• Sadržaj prve faze: Ispitivanje opravdanosti nuklearne energije, pravni i regulatorni okvir, osnivanje implementacionog tela.
• Tehnologije: Analiza konvencionalnih i malih modularnih reaktora (SMR).
• Kadrovska strategija: Fokus na edukaciju i privlačenje stručnjaka iz zemlje i inostranstva.
• Finansije: Procenjeni trošak prvih faza — 30 miliona evra.

Institucionalna podrška i sledeći koraci:

• Formira se Međuresorna ekspertska radna grupa u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, uz učešće predstavnika ministarstava, akademskih institucija i javnih preduzeća.
• Memorandum o saradnji potpisan je sa pet ministarstava i 20 naučnih institucija, sa ciljem okupljanja stručnjaka i podrške programu.
• Studija pokazuje da uključivanje nuklearnih reaktora ne bi ugrozilo prenosnu mrežu Srbije, a u jednom od scenarija posle 2045. Srbija bi mogla postati neto izvoznik električne energije.

“Nuklearna energija je prilika za značajnu dekarbonizaciju i energetsku stabilnost, a naš cilj je da obezbedimo sve uslove za bezbedan i efikasan razvoj tog sektora“, naglasila je ministarka.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
Studiju izradio: EDF — Électricité de France

The post Đedović Handanović: Završena Preliminarna Studija o Nuklearnoj Energiji u Srbiji appeared first on Imamo_haber_za_vas.

„Aktuelna poseta predsednika Aleksandra Vučića u suštini predstavlja početak nove etape saradnje sa Srbijom u vezi sa potencijalnom zamenom nuklearnih elektrana u Srbiji“, rekao je Vučić.

„Nuklearna energija je od danas zvanično uključena u agendu odnosa između Rusije i Srbije“, precizirao je LIhačev.

LIhačev je podsetio da je u februaru ove godine kompanija ponudila Srbiji širok spektar mogućnosti u oblasti nuklearnih i srodnih tehnologija.

„Moram da napomenem ogromno interesovanje i želju Srbije da postane nuklearna sila u domenu nuklearne energije“, rekao je LIhačev u intervjuu za televiziju Rusija 24, podsećajući da je srpski parlament krajem prošle godine ukinuo zabranu razvoja nuklearne energetike u zemlji. „Ostajemo optimistični kada je reč o saradnji na Balkanu“, dodao je visoki funkcioner.

Podsećamo, Srbija je 2019. donela odluku o izgradnji nuklearnog naučnog centra. Rusija i Srbija su ranije potpisale dva memoranduma koji se odnose na obuku stručnog kadra i formiranje javnog mnjenja, kao i sporazum o saradnji u oblasti mirnodopske nuklearne energije.

The post Nuklearna energija ulazi u agendu saradnje Rusije i Srbije – Rosatom appeared first on Imamo_haber_za_vas.