Električna energija predstavlja osnovu savremenog života. Međutim, da bi građani, industrija i javne službe imali neprekidno snabdevanje, neophodna je bazna proizvodnja električne energije. Ovaj pojam označava stabilnu i kontinuiranu proizvodnju struje tokom 24 časa dnevno i predstavlja temelj svakog pouzdanog elektroenergetskog sistema. Razumevanje zašto je bazna proizvodnja električne energije važna posebno je značajno za budućnost energetike Srbije.

Kako Srbija povećava potrošnju električne energije i istovremeno razvija obnovljive izvore poput solarnih i vetroelektrana, pitanje bazne proizvodnje postaje jedno od najvažnijih za budućnost energetike i energetsku bezbednost države.

Šta je bazna proizvodnja električne energije?

Bazna proizvodnja (engl. baseload power) predstavlja proizvodnju električne energije koja neprekidno isporučuje struju u elektroenergetsku mrežu bez obzira na doba dana, vremenske prilike ili godišnje doba.

To je minimalna količina električne energije koja je elektroenergetskom sistemu potrebna u svakom trenutku kako bi se zadovoljile osnovne potrebe građana i privrede.

Za razliku od solarnih elektrana koje proizvode energiju samo kada ima sunca ili vetroelektrana koje zavise od brzine vetra, bazne elektrane rade konstantno i predstavljaju oslonac čitavog energetskog sistema.

Koji izvori obezbeđuju baznu proizvodnju električne energije?

Baznu proizvodnju električne energije najčešće obezbeđuju:

• termoelektrane na ugalj
• nuklearne elektrane
• velike hidroelektrane sa akumulacijama
• geotermalne elektrane (u pojedinim državama)

Ove elektrane imaju mogućnost kontinuiranog rada i obezbeđuju stabilnost elektroenergetske mreže čak i kada proizvodnja iz obnovljivih izvora opadne.

Može li bazna proizvodnja električne energije biti zasnovana samo na obnovljivim izvorima?

Solarna energija i energija vetra imaju veliki značaj u smanjenju emisije ugljen-dioksida, ali imaju jedan zajednički problem – njihova proizvodnja zavisi od vremenskih uslova.

Na primer:

• solarne elektrane ne proizvode energiju tokom noći,
• proizvodnja je znatno manja tokom zime ili oblačnih dana,
• vetroelektrane proizvode električnu energiju samo kada postoji dovoljan intenzitet vetra.

Zbog toga elektroenergetski sistem mora imati stabilne izvore koji mogu da nadoknade manjak proizvodnje u svakom trenutku.

Zašto je bazna proizvodnja električne energije ključna za Srbiju?

Srbija godišnje troši desetine teravat-časova električne energije, a potrošnja nastavlja da raste usled razvoja industrije, elektrifikacije saobraćaja i povećane upotrebe električnih sistema za grejanje i hlađenje.

Bez dovoljne bazne proizvodnje mogu nastati:

• povećana zavisnost od uvoza električne energije,
• rast cena električne energije,
• opterećenje prenosne mreže,
• rizik od nestabilnosti sistema tokom ekstremnih vremenskih uslova.

Pouzdani bazni izvori omogućavaju da elektroenergetski sistem ostane stabilan čak i kada potrošnja dostigne svoj maksimum.

Uloga nuklearnih elektrana u baznoj proizvodnji

U mnogim državama sveta nuklearne elektrane predstavljaju jedan od najvažnijih izvora bazne proizvodnje električne energije. Njihova najveća prednost je mogućnost kontinuiranog rada tokom cele godine uz veoma visok faktor iskorišćenja.

Zbog toga mnoge razvijene zemlje, uprkos snažnom razvoju obnovljivih izvora energije, istovremeno investiraju i u nove nuklearne kapacitete kako bi obezbedile stabilnost elektroenergetskog sistema.

Može li Srbija imati potpuno obnovljivu proizvodnju?

U teoriji je moguće značajno povećati udeo obnovljivih izvora energije, ali bez velikih sistema za skladištenje energije ili stabilnih baznih elektrana veoma je teško obezbediti pouzdano snabdevanje električnom energijom tokom cele godine.

Zbog toga se u većini država primenjuje kombinacija različitih izvora energije:

• hidroelektrane,
• solarne elektrane,
• vetroelektrane,
• termoelektrane,
• nuklearne elektrane,
• sistemi za skladištenje energije.

Takav pristup omogućava veću sigurnost i otpornost energetskog sistema.

Više o ovoj temi pročitajte u našem tekstu „Cena koštanja uvođenja proizvodnje električne energije u Srbiji od hidrogena“.

Zaključak

Bazna proizvodnja električne energije predstavlja osnovu svakog modernog elektroenergetskog sistema. Bez stabilnih izvora koji mogu neprekidno da proizvode električnu energiju nije moguće obezbediti sigurnost snabdevanja građana i privrede.

Za Srbiju će razvoj baznih proizvodnih kapaciteta biti jedno od ključnih pitanja u narednim decenijama. Paralelno sa razvojem obnovljivih izvora energije biće neophodno obezbediti pouzdane izvore koji mogu da garantuju stabilnost elektroenergetske mreže, energetsku nezavisnost i dugoročnu sigurnost snabdevanja.

Dodatna literatura

• International Energy Agency (IEA) – https://www.iea.org
• International Atomic Energy Agency (IAEA) – https://www.iaea.org

The post Šta je bazna proizvodnja električne energije i zašto je Srbiji potrebna? appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Mikro vetroturbine su male elektrane koje koriste energiju vetra za proizvodnju električne energije u domaćinstvima ili manjim objektima. Njihova snaga se obično kreće od 300 W do 10 kW, što je dovoljno da pokrije deo ili celokupnu potrošnju jednog domaćinstva u povoljnim uslovima.

Mikro vetroturbine za domaćinstva u Srbiji

Efikasnost mikro vetroturbina najviše zavisi od brzine vetra na određenoj lokaciji. U područjima gde je prosečna brzina vetra iznad 4–5 m/s, ovakvi sistemi mogu biti isplativi.

Tipične karakteristike malih vetroturbina:

U Srbiji su najpovoljniji uslovi za vetroenergiju u ravničarskim i brdskim područjima gde vetrovi imaju stabilniji intenzitet.

Prednosti mikro vetroturbina

Mikro vetroturbine za domaćinstva imaju nekoliko zanimljivih prednosti:

• proizvodnja energije tokom cele godine
• proizvodnja energije i noću
• kombinovanje sa solarnim panelima
• mogućnost instalacije na imanjima i ruralnim područjima

Zbog toga se male vetroturbine često koriste u hibridnim energetskim sistemima zajedno sa solarnim panelima.

Nedostaci i ograničenja

Ipak, postoje i određena ograničenja koja treba uzeti u obzir.

Najvažniji faktori su:

• brzina vetra na lokaciji
• visina postavljanja turbine
• lokalni propisi i dozvole
• početna cena instalacije

U urbanim sredinama mikro vetroturbine često nisu efikasne zbog prepreka koje usporavaju vetar, poput zgrada ili drveća.

O mogućnostima proizvodnje električne energije za sopstvene potrebe već smo pisali u tekstu: Samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji

Koliko košta instalacija

Cena mikro vetroturbine zavisi od snage sistema i dodatne opreme.

Prosečne cene:

Zbog toga se mikro vetroturbine najčešće instaliraju na većim imanjima ili u kombinaciji sa drugim izvorima energije.

Budućnost malih vetroelektrana

U mnogim državama male vetroturbine postaju deo decentralizovane proizvodnje energije. U kombinaciji sa solarnim panelima i baterijskim skladištenjem energije, mogu omogućiti gotovo potpunu energetsku nezavisnost domaćinstava.

Mikro vetroturbine za domaćinstva u Srbiji zato predstavljaju interesantnu tehnologiju koja bi mogla dobiti veću ulogu u narednim godinama, posebno u ruralnim područjima.

Više informacija o vetroenergiji može se pronaći u analizama International Energy Agency (IEA):

The post Mikro vetroturbine za domaćinstva – da li se isplate u Srbiji? appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Solarni paneli funkcionišu tako što pretvaraju sunčevu energiju u električnu energiju putem fotonaponskih ćelija. Proizvedena energija može se odmah koristiti u domaćinstvu ili skladištiti u baterijama za kasniju upotrebu.

Solarni paneli za kuće i poslovne objekte u praksi

Tipična instalacija solarnih panela na porodičnoj kući ima snagu između 5 i 10 kW.

Takav sistem može proizvesti približno:

Ova količina energije često pokriva veliki deo godišnje potrošnje jednog domaćinstva.

Kod poslovnih objekata instalacije mogu biti znatno veće, posebno na krovovima proizvodnih hala ili velikih komercijalnih zgrada.

Prednosti solarnih panela

Ugradnja solarnih panela donosi nekoliko važnih prednosti:

• smanjenje računa za električnu energiju
• dug vek trajanja sistema (20–30 godina)
• minimalno održavanje
• povećanje energetske nezavisnosti

Pored toga, solarni paneli smanjuju opterećenje elektroenergetske mreže, posebno tokom letnjih meseci kada je potrošnja najveća.

Koliko košta instalacija

Cena instalacije zavisi od veličine sistema i opreme.

Prosečne cene u regionu kreću se približno:

U mnogim državama postoje i subvencije koje dodatno smanjuju troškove instalacije.

O mogućnostima samostalne proizvodnje energije već smo pisali u tekstu: Samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji

Budućnost solarne energije

Solarna energija je danas jedna od najbrže rastućih tehnologija u energetici. Kako cene opreme nastavljaju da padaju, očekuje se da će sve veći broj domaćinstava i kompanija instalirati sopstvene sisteme za proizvodnju energije.

Solarni paneli za kuće i poslovne objekte zato predstavljaju jedan od najjednostavnijih koraka ka decentralizovanoj proizvodnji električne energije.

Više informacija o solarnoj energiji može se pronaći u analizama Međunarodne agencije za energiju (IEA):

The post Solarni paneli za kuće i poslovne objekte: najjednostavniji način za sopstvenu proizvodnju struje appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Rastuća potrošnja energije i sve veće cene električne energije poslednjih godina pokrenule su pitanje da li je moguća samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji bez obaveze da se proizvedena struja predaje elektroenergetskom sistemu. Sve više domaćinstava i malih preduzeća razmišlja o instalaciji sopstvenih izvora energije, pre svega solarnih panela, sa ciljem da smanje troškove i povećaju energetsku nezavisnost.

Samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji podrazumeva instalaciju malih energetskih sistema koji proizvode struju za sopstvenu potrošnju – bez potrebe da energija ide u javnu mrežu ili da se prolazi kroz složene procedure statusa proizvođača-potrošača.

Šta u praksi zmači samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji

U praksi, najčešći način za samostalnu proizvodnju električne energije u Srbiji je instalacija solarnih panela na krovovima kuća ili poslovnih objekata. Takvi sistemi mogu proizvoditi energiju tokom dana i direktno napajati uređaje u domaćinstvu.

Tipičan kućni solarni sistem snage:

Ovakvi sistemi mogu pokriti veliki deo godišnje potrošnje jednog domaćinstva.

Više o razvoju energetskog sistema i planovima za nove kapacitete možete pročitati u analizi: Nova energetska strategija Srbije: kraj uglja i snažan rast obnovljivih izvora energije

Prednosti proizvodnje struje za sopstvene potrebe

Samostalna proizvodnja električne energije donosi nekoliko važnih prednosti:

• smanjenje računa za električnu energiju
• veća energetska nezavisnost domaćinstava
• smanjenje opterećenja elektroenergetske mreže
• stabilnost u slučaju rasta cena energije

Posebno je zanimljivo što moderni sistemi mogu raditi u kombinaciji sa baterijskim skladištenjem energije, čime se energija proizvedena tokom dana može koristiti i tokom noći.

Tehnologije koje omogućavaju samostalnu proizvodnju

Danas postoji više tehnologija koje omogućavaju samostalnu proizvodnju električne energije:

Solarna energija je trenutno najpristupačnije rešenje zbog relativno niske cene instalacije i jednostavnog održavanja.

Dodatne informacije o malim solarnim sistemima i decentralizovanoj proizvodnji energije mogu se pronaći i u analizama Međunarodne agencije za energiju (IEA):

Energetska nezavisnost domaćinstava

Kako potrošnja električne energije raste, sve više država podstiče male proizvodne sisteme na krovovima kuća i zgrada. Takav model može značajno smanjiti potrebu za velikim infrastrukturnim projektima.

Ako bi veliki broj domaćinstava instalirao male solarne sisteme, ukupna proizvodnja mogla bi dostići stotine megavata instalirane snage, što bi doprinelo stabilnosti energetskog sistema.

Samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji zato se sve češće posmatra kao jedan od važnih koraka ka dugoročno održivom energetskom sistemu.

The post Samostalna proizvodnja električne energije u Srbiji: kako građani mogu proizvoditi struju za sopstvene potrebe appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Rast potrošnje zbog industrije, data centara, elektrifikacije grejanja i razvoja digitalne infrastrukture već sada ukazuje da će elektroenergetski sistem morati značajno da poveća proizvodnju. U takvoj situaciji sve više država ponovo razmatra nuklearnu energiju kao pouzdan izvor koji radi neprekidno, bez obzira na vremenske uslove.

Proizvodnja električne energije u Srbiji i potreba za novim kapacitetima

Danas proizvodnja električne energije u Srbiji iznosi približno 34–37 TWh godišnje, dok je potrošnja gotovo na istom nivou. To znači da sistem ima vrlo malo prostora za rast bez izgradnje novih kapaciteta.

Ako potrošnja poraste za 25–30%, što je realno u narednim godinama, Srbiji će biti potrebno dodatnih 10–12 TWh nove proizvodnje godišnje.

Upravo zato se sve češće razmatraju nuklearne elektrane kao dugoročno rešenje.

Proizvodnja električne energije u Srbiji i nuklearna opcija

U mnogim evropskim državama nuklearna energija ponovo dobija važnu ulogu u planiranju stabilne proizvodnje električne energije. Razlog je jednostavan – nuklearne elektrane obezbeđuju konstantnu proizvodnju bez obzira na vremenske uslove i mogu pokriti veliki deo baznog opterećenja elektroenergetskog sistema.

Ukoliko se želi dugoročno povećanje kapaciteta, nuklearna tehnologija predstavlja jednu od opcija o kojoj se sve češće govori i u regionu.

Velike nuklearne elektrane

Klasična nuklearna elektrana snage oko 1000 MW može proizvoditi približno 8–9 TWh električne energije godišnje.

Prednosti:

• stabilna proizvodnja 24 sata dnevno
• mala emisija CO₂
• dug vek trajanja elektrane (40–60 godina)

Nedostatak je duži period izgradnje i visoka početna investicija.

Mali modularni reaktori (SMR)

Mali modularni reaktori poslednjih godina postaju jedna od najzanimljivijih tehnologija u energetici.

Tipični kapacitet:

• 300–400 MW
• oko 2–3 TWh godišnje proizvodnje

Prednost SMR reaktora je u tome što se mogu proizvoditi u fabrikama i brže instalirati, što značajno skraćuje vreme izgradnje.

Mikro i portable nuklearni reaktori

Nova generacija reaktora uključuje i takozvane mikroreaktore snage 10–50 MW. Oni su namenjeni manjim energetskim sistemima, industriji ili izolovanim regionima.

Takvi sistemi mogu:

• snabdevati industrijske zone
• napajati data centre
• stabilizovati lokalne mreže

Iako još nisu široko rasprostranjeni, očekuje se da će u narednoj deceniji postati važan deo energetskog sistema.

Najbrži realan scenarijo

Ako bi Srbija želela najbrže povećanje proizvodnje električne energije putem nuklearne tehnologije, realan scenario mogao bi uključivati:

1. Partnerstvo sa državom koja već razvija nuklearnu infrastrukturu
2. Instalaciju jednog ili više malih modularnih reaktora
3. Paralelno planiranje velike nuklearne elektrane za dugoročne potrebe

Takav pristup omogućio bi da se nova proizvodnja uključi u sistem u periodu od nekoliko godina, dok bi se dugoročni projekti razvijali paralelno.

Dodatne informacije o nuklearnoj energiji i njenoj ulozi u savremenim energetskim sistemima mogu se pronaći i u analizama Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA):

Zaključak

Rast potrošnje električne energije u Evropi i svetu sve više usmerava pažnju ka stabilnim izvorima proizvodnje. Nuklearna energija ponovo postaje deo ozbiljnih energetskih strategija.

Ako Srbija želi stabilan elektroenergetski sistem i industrijski razvoj, pitanje više nije da li će se nuklearna energija razmatrati – već kada i u kom obliku.

O razvoju energetskog sektora i planovima za nove izvore proizvodnje već smo pisali u tekstu:

Nova energetska strategija Srbije: kraj uglja i snažan rast obnovljivih izvora energije

The post Najbrži put do nuklearne energije: kako Srbija može pokrenuti proizvodnju struje u narednih pet godina appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Razvoj industrije, data centara, digitalne infrastrukture i elektrifikacija grejanja u narednim godinama gotovo sigurno će povećati potražnju za električnom energijom. Zato je važno sagledati gde se Srbija trenutno nalazi u pogledu proizvodnje i potrošnje.

Prema podacima evropskih energetskih analiza, potrošnja električne energije u regionu konstantno raste.

Energetski sistem Srbije u brojkama

Ove brojke pokazuju u kakvom se stanju danas nalazi energetski sistem Srbije kao i da je elektroenergetski sistem trenutno gotovo izbalansiran, ali bez značajne rezerve za budući rast potrošnje.

Struktura proizvodnje električne energije

Najveći deo proizvodnje i dalje dolazi iz termoelektrana, dok obnovljivi izvori polako povećavaju svoj udeo.

Koliko energije će Srbiji trebati u budućnosti

Ako potrošnja poraste za približno 25–30%, što je realan scenario uz rast industrije i digitalne ekonomije, Srbija će u narednim godinama trebati oko:

To znači da će biti potrebno značajno povećanje proizvodnih kapaciteta.

Koliko proizvode pojedini energetski objekti

Za poređenje, različiti tipovi elektrana imaju sledeću približnu godišnju proizvodnju:

Ove brojke pokazuju koliko različiti izvori energije mogu doprineti ukupnoj proizvodnji.

O pravcu razvoja domaće energetike već smo pisali u tekstu o novoj energetskoj strategiji Srbije.

Zaključak

Srbija trenutno proizvodi približno onoliko električne energije koliko troši, ali prostor za rast potrošnje je ograničen bez novih kapaciteta.

Ako se očekivani rast industrije, digitalne ekonomije i elektrifikacije grejanja ostvari, elektroenergetski sistem moraće značajno da poveća proizvodnju.

U tom kontekstu, buduće energetske odluke sve više će zavisiti od jednostavne računice: koliko energije nam je potrebno i koliko brzo možemo povećati proizvodnju.

The post Energetski sistem Srbije u brojkama: proizvodnja, potrošnja i izazovi appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Trenutna proizvodnja električne energije

Godišnja proizvodnja električne energije u Srbiji kreće se između 34 i 37 teravat-sati (TWh), u zavisnosti od hidroloških uslova.

Struktura proizvodnje približno izgleda ovako:

• 65–70% termoelektrane na ugalj
• 25–30% hidroelektrane
• 5–7% vetar i solar

Glavni nosilac sistema je Elektroprivreda Srbije, koja obezbeđuje stabilnost mreže i baznu proizvodnju.

U dobrim godinama sistem funkcioniše stabilno. U sušnim periodima proizvodnja opada, a potreba za uvozom raste.

Potrošnja i uvoz

Godišnja potrošnja iznosi oko 35–36 TWh, što znači da je sistem gotovo potpuno izbalansiran — ali bez ozbiljne rezerve.

U zavisnosti od godine, Srbija uvozi između 2 i 4 TWh, odnosno 5–10% ukupne potrošnje. U kriznim periodima, kada cene na evropskim berzama rastu, taj uvoz postaje značajan budžetski trošak.

Šta se menja u narednih pet godina?

Ako potrošnja poraste za 25–30% — što je realno uz rast:

• data centara
• veštačke inteligencije
• industrijske modernizacije
• grejanja na inverter klime

Srbija će umesto 35 TWh trebati približno 45–47 TWh godišnje.

To znači dodatnih 10–12 TWh nove proizvodnje.

Da li solar i vetar mogu zatvoriti taj jaz?

Solar i vetar će rasti i predstavljaju važan deo tranzicije. Ali oni zavise od vremenskih uslova i zahtevaju dodatne sisteme za skladištenje energije.

Istovremeno, država bi mogla snažnije da podstakne male proizvođače — domaćinstva i firme koje žele da instaliraju solarne panele. Procedura za kupce-proizvođače i dalje je za mnoge administrativno zahtevna. Jednostavniji i pristupačniji model mogao bi da ubrza rast krovnih sistema i rastereti mrežu.

Masovna decentralizovana proizvodnja ne može zameniti velike elektrane, ali može smanjiti pritisak na sistem, naročito u letnjim mesecima.

Ipak, čak i uz snažan razvoj obnovljivih izvora, ostaje pitanje stabilne, bazne proizvodnje koja radi 24 sata dnevno.

Koliko znači nova velika elektrana?

Jedna moderna nuklearna elektrana snage oko 1.000 MW može proizvesti približno 8–9 TWh godišnje.

Manji modularni reaktori (SMR) mogli bi proizvoditi 2–3 TWh po jedinici.

U kontekstu rasta potrošnje, brojke same po sebi otvaraju pitanje dugoročnog rešenja.

Zaključak

Srbija danas nije u energetskoj krizi. Ali jeste u fazi odlučivanja.

Ako želimo industrijski rast, digitalnu ekonomiju i stabilne cene, proizvodnja električne energije mora rasti znatno brže nego do sada.

Energetska nezavisnost Srbije u narednoj deceniji neće biti pitanje ideologije — već matematike.

The post Koliko Srbija proizvodi struje – i zašto brojke vode ka novim rešenjima appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Srbija ulazi u period ubrzane elektrifikacije. Ono što se ranije grejalo na gas ili čvrsta goriva sve češće prelazi na inverter klime i toplotne pumpe. Industrija se modernizuje, a digitalna ekonomija zahteva ozbiljne količine električne energije.

Data centri, veštačka inteligencija, cloud infrastruktura i nove proizvodne linije troše višestruko više energije nego klasične administrativne zgrade. Uz to, rast broja električnih vozila dodatno povećava potrošnju.

U takvim okolnostima realno je očekivati da će Srbiji u narednih pet godina biti potrebno najmanje 25–35% više proizvedene električne energije nego danas.

Ako energetska nezavisnost Srbije ne bude praćena rastom proizvodnje, potrošnja će prerasti kapacitete.

To znači da pitanje više nije samo kako sačuvati postojeće kapacitete, već kako ih značajno povećati.

Energetska nezavisnost Srbije i rast potrošnje

Trenutni sistem je projektovan za današnje potrebe, uz određenu rezervu. Ali ako potrošnja poraste za trećinu, bez novih kapaciteta rizikujemo:

• povećan uvoz električne energije
• izloženost visokim cenama na regionalnom tržištu
• nestabilnost u vršnim zimskim opterećenjima

Ne radi se o scenariju restrikcija, već o ekonomskom pritisku i većoj zavisnosti od spoljnog tržišta.

Šta je realno izvodljivo do 2030?

U narednih pet godina Srbija može povećati proizvodnju kroz:

1. Velike solarne parkove
2. Vetrogeneratore u Vojvodini i istočnoj Srbiji
3. Modernizaciju postojećih hidroelektrana
4. Razvoj baterijskih skladišta i reverzibilnih sistema

Ono što je važno naglasiti jeste da obnovljivi izvori moraju biti praćeni skladištenjem energije. Bez toga, sistem postaje nestabilan.

Prema podacima o razvoju vetroenergije u Srbiji, kapaciteti vetroparkova poslednjih godina beleže rast i postaju važan deo domaće proizvodnje električne energije.

Da li je povećanje za trećinu moguće?

Tehnički – jeste.
Organizaciono i finansijski – zahteva odlučnost i brzu realizaciju projekata.

Energetska tranzicija više nije samo ekološko pitanje. Ona postaje pitanje ekonomske konkurentnosti.

Ako Srbija želi da privuče investicije u IT sektor, proizvodnju baterija, automobilske komponente ili veštačku inteligenciju, mora obezbediti stabilnu i dovoljnu količinu električne energije.

O širem pravcu razvoja domaće energetike već smo pisali u tekstu Nova energetska strategija Srbije: kraj uglja i snažan rast obnovljivih izvora energije, gde je detaljno analiziran plan tranzicije ka obnovljivim izvorima.

Zaključak

U narednih pet godina ključna tema neće biti samo „energetska nezavisnost“, već energetska ekspanzija.

Bez povećanja proizvodnje za najmanje trećinu, Srbija rizikuje da razvoj uspori zbog energetskog ograničenja.

Dobra vest je da potencijal postoji – sunce, vetar, voda i tehnološka znanja su dostupni. Izazov je brzina realizacije.

The post Energetska nezavisnost Srbije – da li smo spremni za rast potrošnje? appeared first on Imamo_haber_za_vas.

Cilj mehanizma

• Zaštita evropske industrije od nelojalne konkurencije
• Smanjenje globalnih emisija CO₂
• Sprečavanje „curenja ugljenika“ – premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje sa blažim ekološkim standardima

Ko je obuhvaćen CBAM-om?

U prvoj fazi mehanizam se odnosi na uvoz sledećih proizvoda:

• čelik i gvožđe
• aluminijum
• cement
• đubriva
• vodonik
• električna energija

Očekuje se da lista u narednim godinama bude proširena i na druge sektore.

Kako funkcioniše CBAM?

Mehanizam se uvodi u dve faze:

1️⃣ Prelazni period (1. oktobar 2023. – 31. decembar 2025.)

Uvoznici su obavezni da prijavljuju emisije CO₂ koje potiču iz proizvodnje uvožene robe, ali bez plaćanja taksi.

2️⃣ Puna primena (od 1. januara 2026.)

Uvoznici će morati da kupuju CBAM sertifikate, čija vrednost prati cenu emisija CO₂ u EU.

Šta CBAM znači za firme iz Srbije?

S obzirom da je EU najveći trgovinski partner Srbije, veliki broj domaćih kompanija biće direktno pogođen ovom regulativom. Posebno oni koji proizvode i izvoze:

• metalnu industriju i proizvode od čelika,
• cement i građevinske materijale,
• aluminijum i proizvode od aluminijuma.

Da bi ostale konkurentne na tržištu EU, kompanije će morati da:

• smanje emisije CO₂ u procesu proizvodnje,
• uvedu merenje i izveštavanje o emisijama,
• koriste čistije tehnologije i energente.

Zaključak

CBAM donosi nove obaveze, ali i prilike. Investicije u ekološki prihvatljivije procese proizvodnje postaće ključne za opstanak i rast izvoznika na evropskom tržištu. Oni koji se prilagode na vreme, biće u boljoj poziciji u budućnosti — kako u EU, tako i globalno.

The post Šta je CBAM – Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama EU appeared first on Imamo_haber_za_vas.

11. jul 2025. — Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, sastala se sa delegacijom Elektroprivrede Francuske (EDF), predvođenom potpredsednikom Vaskisom Ramanijem. Povod sastanka bilo je predstavljanje zaključaka Preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, čiju je izradu predvodio EDF.

„Preliminarna studija daje jasne smernice za prve korake i infrastrukturne prioritete kako bi se stvorila čvrsta osnova za razvoj nuklearnog programa. Urađena je analiza mogućnosti integracije u elektroenergetski sistem, dostupnih tehnologija, kao i obuke kadrova“, izjavila je Đedović Handanović.

Ključne informacije iz studije:

• Vremenski okvir: Prve dve faze razvoja programa predviđene su da traju 5–7 godina.
• Sadržaj prve faze: Ispitivanje opravdanosti nuklearne energije, pravni i regulatorni okvir, osnivanje implementacionog tela.
• Tehnologije: Analiza konvencionalnih i malih modularnih reaktora (SMR).
• Kadrovska strategija: Fokus na edukaciju i privlačenje stručnjaka iz zemlje i inostranstva.
• Finansije: Procenjeni trošak prvih faza — 30 miliona evra.

Institucionalna podrška i sledeći koraci:

• Formira se Međuresorna ekspertska radna grupa u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, uz učešće predstavnika ministarstava, akademskih institucija i javnih preduzeća.
• Memorandum o saradnji potpisan je sa pet ministarstava i 20 naučnih institucija, sa ciljem okupljanja stručnjaka i podrške programu.
• Studija pokazuje da uključivanje nuklearnih reaktora ne bi ugrozilo prenosnu mrežu Srbije, a u jednom od scenarija posle 2045. Srbija bi mogla postati neto izvoznik električne energije.

“Nuklearna energija je prilika za značajnu dekarbonizaciju i energetsku stabilnost, a naš cilj je da obezbedimo sve uslove za bezbedan i efikasan razvoj tog sektora“, naglasila je ministarka.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
Studiju izradio: EDF — Électricité de France

The post Đedović Handanović: Završena Preliminarna Studija o Nuklearnoj Energiji u Srbiji appeared first on Imamo_haber_za_vas.