Cilj mehanizma

• Zaštita evropske industrije od nelojalne konkurencije
• Smanjenje globalnih emisija CO₂
• Sprečavanje „curenja ugljenika“ – premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje sa blažim ekološkim standardima

Ko je obuhvaćen CBAM-om?

U prvoj fazi mehanizam se odnosi na uvoz sledećih proizvoda:

• čelik i gvožđe
• aluminijum
• cement
• đubriva
• vodonik
• električna energija

Očekuje se da lista u narednim godinama bude proširena i na druge sektore.

Kako funkcioniše CBAM?

Mehanizam se uvodi u dve faze:

1️⃣ Prelazni period (1. oktobar 2023. – 31. decembar 2025.)

Uvoznici su obavezni da prijavljuju emisije CO₂ koje potiču iz proizvodnje uvožene robe, ali bez plaćanja taksi.

2️⃣ Puna primena (od 1. januara 2026.)

Uvoznici će morati da kupuju CBAM sertifikate, čija vrednost prati cenu emisija CO₂ u EU.

Šta CBAM znači za firme iz Srbije?

S obzirom da je EU najveći trgovinski partner Srbije, veliki broj domaćih kompanija biće direktno pogođen ovom regulativom. Posebno oni koji proizvode i izvoze:

• metalnu industriju i proizvode od čelika,
• cement i građevinske materijale,
• aluminijum i proizvode od aluminijuma.

Da bi ostale konkurentne na tržištu EU, kompanije će morati da:

• smanje emisije CO₂ u procesu proizvodnje,
• uvedu merenje i izveštavanje o emisijama,
• koriste čistije tehnologije i energente.

Zaključak

CBAM donosi nove obaveze, ali i prilike. Investicije u ekološki prihvatljivije procese proizvodnje postaće ključne za opstanak i rast izvoznika na evropskom tržištu. Oni koji se prilagode na vreme, biće u boljoj poziciji u budućnosti — kako u EU, tako i globalno.

The post Šta je CBAM – Mehanizam za prilagođavanje ugljenika na granicama EU appeared first on Imamo_haber_za_vas.

11. jul 2025. — Ministarka rudarstva i energetike, Dubravka Đedović Handanović, sastala se sa delegacijom Elektroprivrede Francuske (EDF), predvođenom potpredsednikom Vaskisom Ramanijem. Povod sastanka bilo je predstavljanje zaključaka Preliminarne tehničke studije o mirnodopskoj primeni nuklearne energije u Srbiji, čiju je izradu predvodio EDF.

„Preliminarna studija daje jasne smernice za prve korake i infrastrukturne prioritete kako bi se stvorila čvrsta osnova za razvoj nuklearnog programa. Urađena je analiza mogućnosti integracije u elektroenergetski sistem, dostupnih tehnologija, kao i obuke kadrova“, izjavila je Đedović Handanović.

Ključne informacije iz studije:

• Vremenski okvir: Prve dve faze razvoja programa predviđene su da traju 5–7 godina.
• Sadržaj prve faze: Ispitivanje opravdanosti nuklearne energije, pravni i regulatorni okvir, osnivanje implementacionog tela.
• Tehnologije: Analiza konvencionalnih i malih modularnih reaktora (SMR).
• Kadrovska strategija: Fokus na edukaciju i privlačenje stručnjaka iz zemlje i inostranstva.
• Finansije: Procenjeni trošak prvih faza — 30 miliona evra.

Institucionalna podrška i sledeći koraci:

• Formira se Međuresorna ekspertska radna grupa u okviru Ministarstva rudarstva i energetike, uz učešće predstavnika ministarstava, akademskih institucija i javnih preduzeća.
• Memorandum o saradnji potpisan je sa pet ministarstava i 20 naučnih institucija, sa ciljem okupljanja stručnjaka i podrške programu.
• Studija pokazuje da uključivanje nuklearnih reaktora ne bi ugrozilo prenosnu mrežu Srbije, a u jednom od scenarija posle 2045. Srbija bi mogla postati neto izvoznik električne energije.

“Nuklearna energija je prilika za značajnu dekarbonizaciju i energetsku stabilnost, a naš cilj je da obezbedimo sve uslove za bezbedan i efikasan razvoj tog sektora“, naglasila je ministarka.

Izvor: Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije
Studiju izradio: EDF — Électricité de France

The post Đedović Handanović: Završena Preliminarna Studija o Nuklearnoj Energiji u Srbiji appeared first on Imamo_haber_za_vas.

„Aktuelna poseta predsednika Aleksandra Vučića u suštini predstavlja početak nove etape saradnje sa Srbijom u vezi sa potencijalnom zamenom nuklearnih elektrana u Srbiji“, rekao je Vučić.

„Nuklearna energija je od danas zvanično uključena u agendu odnosa između Rusije i Srbije“, precizirao je LIhačev.

LIhačev je podsetio da je u februaru ove godine kompanija ponudila Srbiji širok spektar mogućnosti u oblasti nuklearnih i srodnih tehnologija.

„Moram da napomenem ogromno interesovanje i želju Srbije da postane nuklearna sila u domenu nuklearne energije“, rekao je LIhačev u intervjuu za televiziju Rusija 24, podsećajući da je srpski parlament krajem prošle godine ukinuo zabranu razvoja nuklearne energetike u zemlji. „Ostajemo optimistični kada je reč o saradnji na Balkanu“, dodao je visoki funkcioner.

Podsećamo, Srbija je 2019. donela odluku o izgradnji nuklearnog naučnog centra. Rusija i Srbija su ranije potpisale dva memoranduma koji se odnose na obuku stručnog kadra i formiranje javnog mnjenja, kao i sporazum o saradnji u oblasti mirnodopske nuklearne energije.

The post Nuklearna energija ulazi u agendu saradnje Rusije i Srbije – Rosatom appeared first on Imamo_haber_za_vas.