CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) je nova regulativa Evropske unije koja uvodi ekološke takse na uvoz proizvoda sa visokim emisijama ugljen-dioksida. Na ovaj način, EU želi da spreči da uvezeni proizvodi budu jeftiniji samo zato što proizvođači u zemljama van EU ne plaćaju troškove za zagađenje.
Cilj mehanizma
- Zaštita evropske industrije od nelojalne konkurencije
- Smanjenje globalnih emisija CO₂
- Sprečavanje „curenja ugljenika“ – premeštanja proizvodnje iz EU u zemlje sa blažim ekološkim standardima
Ko je obuhvaćen CBAM-om?
U prvoj fazi mehanizam se odnosi na uvoz sledećih proizvoda:
- čelik i gvožđe
- aluminijum
- cement
- đubriva
- vodonik
- električna energija
Očekuje se da lista u narednim godinama bude proširena i na druge sektore.
Kako funkcioniše CBAM?
Mehanizam se uvodi u dve faze:
1️⃣ Prelazni period (1. oktobar 2023. – 31. decembar 2025.)
Uvoznici su obavezni da prijavljuju emisije CO₂ koje potiču iz proizvodnje uvožene robe, ali bez plaćanja taksi.
2️⃣ Puna primena (od 1. januara 2026.)
Uvoznici će morati da kupuju CBAM sertifikate, čija vrednost prati cenu emisija CO₂ u EU.
Šta CBAM znači za firme iz Srbije?
S obzirom da je EU najveći trgovinski partner Srbije, veliki broj domaćih kompanija biće direktno pogođen ovom regulativom. Posebno oni koji proizvode i izvoze:
- metalnu industriju i proizvode od čelika,
- cement i građevinske materijale,
- aluminijum i proizvode od aluminijuma.
Da bi ostale konkurentne na tržištu EU, kompanije će morati da:
- smanje emisije CO₂ u procesu proizvodnje,
- uvedu merenje i izveštavanje o emisijama,
- koriste čistije tehnologije i energente.
Zaključak
CBAM donosi nove obaveze, ali i prilike. Investicije u ekološki prihvatljivije procese proizvodnje postaće ključne za opstanak i rast izvoznika na evropskom tržištu. Oni koji se prilagode na vreme, biće u boljoj poziciji u budućnosti — kako u EU, tako i globalno.
